Nedavno objavljena studija uliva nadu da se ipak može umanjiti stepen gubitka kognitivnih funkcija u starosti: naime, očuvanje saznajnih funkcija je, prema otkriću naučnika, u direktnoj vezi sa intelektualnom aktivnošću u ranijem periodu života, a rad na računaru, sudeći prema sprovedenom istraživanju, predstavlja odličnu vežbu za očuvanje mentalnih sposobnosti u starosti.
Tokom starenja, naš mozak se suočava sa neizbežnim opadanjem kognitivnih mogućnosti, što nije samo posledica fizičke istrošenosti moždanog tkiva, već i mikropromena na ćelijskom i vaskularnom nivou. Mogućnost nastanka moždanog udara, lezija moždanog tkiva i demencije se takođe višestruko povećava sa procesom starenja. Naučnici su odavno otkrili da kognitivni pad, iako neizbežan, ne pogađa podjednako sve osobe u istoj meri, a upravo ove individualne razlike u sklonostima za nastanak promena u moždanom tkivu tokom starenja su i danas čest predmet mnogih istraživanja. Studije su prvenstveno usmerene na istraživanje preventivnih efekata fizičke i mentalne aktivnosti, načina ishrane i primene dijetalnih suplemenata. I sudeći po rezultatima, svi nabrojani činioci imaju manju ili veću ulogu u očuvanju moždane funkcije u starosti.
Studija koja je sprovedena 2014. godine u Institutu za Alchajmerovu bolest u Viskonsinu, SAD, navodi da je kod osoba koje su češće angažovale intelektualne kapacitete tokom života mnogo ređe dolazilo do redukcije moždane mase u delovima mozga koji su povezani sa oboljevanjem od Alchajmerove bolesti, uključujući i hipokampus. Druga istraživanja su pokazala da kod osoba koje se bave zanimanjima koja podrazumevaju intelektualno angažovanje, poput lekara, muzičara, pilota i arhitekata veoma često kognitivne funkcije mozga ostanu očuvane do duboke starosti.
Međutim, ima i objavljenih istraživanja koja nisu zastupala hipotezu koja govori u prilog očuvanju kognitivnih funkcija zahvaljujući većem intelektualnom angažovanju u mladosti. Upravo je to i bio razlog zbog kog su istraživači sa Mejo klinike u Skotsdejlu, SAD, sproveli višegodišnje istraživanje o utvrđivanju povezanosti između intelektualnih aktivnosti u mladosti i očuvanja funkcija mišljenja i pamćenja kod osoba starije životne dobi. Studija na ovoj klinici je obuhvatila 1929 osoba prosečne starosti 70 godina, a ispitivanje se odnosilo na ispitivanje uticaja intelektualnih aktivnosti kao što je upotreba komjutera, čitanje, pisanje i ostvarivanje socijalnih aktivnosti.
Pozitivni rezultati su bili najuočljiviji kod ispitanika koji su koristili kmpjuter; analizom dobijenih podataka je zapaženo da su ispitanici koji su bar jednom nedeljno koristili kompjuter bili manje skloni nastanku problema pamćenja i razmišljanja tokom višegodišnjeg trajanja ovog istraživanja. Primera radi, samo kod 17, 9 % ispitanika koji su koristili kompjuter je uočen razvitak blagih formi kognitivnih poremećaja, dok je u grupi ispitanika koji nisu koristili komjuter zastupljenost ovih problema bila znatno veća, čak 30,9%. I na kraju, kod ispitanika koji su koristili kompjuter ukupan rizik za nastanak kognitivne disfunkcije u bilo kom obliku je bio niži za čak 42% .
Rezultati ove četvorogodišnje studije će biti prezentovani u aprilu ove godine na 68. godišnjem sastanku Američke neurološke akademije u Vankuveru u Kanadi. Autor studije, Janina Krell-Roesch je povodom istraživanja izjavila da dobijeni rezultati ukazuju na značaj održavanja psihičke i intelektualne aktivnosti tokom starenja i poručila da osobe koje učestvuju u ovoj vrsti aktivnosti svakako imaju neuporedivo veće šanse da će i u starosti biti zdravog i bistrog uma, što je jedan od osnovnih preduslova tzv. “sretne starosti”.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc.spec.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com
Pratite nas